Овим смо оборили тезу о постојању  једног јединог (Краловог) графичког решења у нумизматичкој употреби у  Краљевини Србији а истовремено и тезу да је једино Кралов цртеж веродостојан изглед грба Србије у јавној употреби тог времена, како критичари решења из 2010. тврде.

 

Одликовања Краљевине Србије се такође нису држала стилизације орла са Краловог цртежа, што је још један доказ о могућности слободе уметничке интерпретације. Овим смо оборили тезу о постојању једног јединог решења (Краловог) у  фалеристичкој употреби. Такође и данашње верзије одликовања Републике Србије се никако не могу условити графички изгледом Изворника из 2010. и не подлежу промени.

Слика 17: Печат Милоша Обреновића који служи за оспоравње тезе да су оцила несрпска на верзији из 2010. Управо су она оригинална.

 

Идемо даље са набрајањем подударности у верзијама из 1882. и 2010:

-          круна је припијена уз штит на верзијама из 1882. и 2010, чинећи тако заједно нераздвојиву целину Малог грба. Критичари Изворника би требало да имају у виду да управо одбраном Краловог цртежа бране и Изворник из 2010, јер је верзија из 2004. ту мањкава.

-          Павиљон (плашт) из 2010. је много вернији цртежу из 1882. него онај из 2004. Квастне су јасније урађене и имају и трећу димензију у доњем делу (из 2004. изгледају немогуће танко), постоји обруб златним ресицама у доњем делу павиљона, а на верзији из 2004. не, ресице су веродостојније свака појединачно урађена баш као и 1882. а хермелински репићи на поставци су исти на верзији из 1882. и 2010. Такође је постава павиљона показана наборана, баш као и на верзији из 1882.

 

Тиме смо исцрпели садржај Великог грба за разматрање.

 

Тако долазимо до непобитне тврдње да су у блазонском смислу цртежи из 1882, 1888. 1895-1914, 1903, 2004. и 2010. цртежи једног те истог грба. Цртеж из 2010. је логичан стилски модернизовани наставак цртежа из 1882. са осавремењеним и уједначеним модерним хералдичким изгледом. Једина разлика је техника рада која и изискује другачији приступ решењу, што је управо, вероватно и несвесно, сметало критичарима који су очекивали 19. век у 21. Сложићемо се да је за модерну државу Србију неопходно да има Изворник који јој прописује обележја и у колорној верзији, контрастној, негативу, линеарном решењу, шрафури, златотиску итд. што се све сад и налази у еталону по први пут у нашој историји, а не само једну црно-белу из 1882. Баш као што је Стојан Новаковић рекао да је стилски цртеж из 1882. рађен по укусу оног времена, тако је и цртеж из 2010. године рађен као савремена верзија управо Краловог цртежа из 1882, што је и доказано у Трећој тачки таксативним набрајањем сличности. Оне показују да су и хералдичке и стилске сличности много веће између верзија из 1882. и 2010. него између верзија из 1882. и 2004.

 

На основу изнетих података, сматрамо да је упутно поставити питање за будуће истраживање: колико је тачно постојало Кралових верзија једног грба Србије?

 

За крај, коментар самог Стојана Новаковића на критике из оног времена је био да их описује као владање као да се и у томе реакционарски затворило у традиционалну огорченост. Надајмо се да ће сад, као и тад, разум и неоспорни квалитет рада како из 1882. тако и из 2010. победити зарад коначног заокруживања графичког идентитета наше земље.

 

Хералдичар Љубодраг Грујић

Кренимо прво од штита. Верзија цртежа из 2010. и 1882. имају више сличности по облику штита него она из 2004.

 

-          На крилу све три верзије имамо седам пера у три реда, готово идентичног положаја и облика, само у верзији из 2010. чистих линија које не оптерећују белину орла и које су и препоручљиве у модерној векторској графичкој техници. Г. Крал сенчи крила, што је за све верзије еталона у модерној хералдици немогуће (већ само за тзв. уметнички приказ који није обавезујући што се тиче сенчења), што објашњава да на моменте његова бела крила постају потпуно црна.

-          Саме канџе и кринови су по величини сличнији на верзијама из 1882. и 2010. - канџе подударне и по облику и по величини, а крин је јаснији. Исправљена је нелогичност непостојања пера на ногама, пошто су орловске ноге покривене перима скоро до канџи. Тако је орлу враћен достојанственији изглед птице грабљивице. Исправљена је и ситна нелогичност код г. Крала: у опису грба стоји да су кринови испод канџи, на верзији из 1882. то није случај, на верзијама из 2004. и 2010. јесте.

-          Општи изглед глава и вратова се заправо скоро потпуно подударају у димензијама на верзијама из 2010. и 1882, разлике су у детаљима пера на вратовима која у модерној техници изгледају нагомилано. Ако пажљиво погледате, видећете да главе нису савршено истог облика на Краловој верзији.

-          Дужине језика на верзијама из 2010. и 1882. су исте, док је језик из 2004. скраћенији и неповезан са кљуном. Кљун је хипертрофиран и на верзији из 1882. и 2010. и то скоро савршено исто, са једином круцијалном разликом да је горњи део кљуна из 2010. дебљи и само мало краћи да би оставио довољно празнине између кљуна и крила која је битна за лакше идентификовање на свим нивоима (иначе постоји опасност да се кљун уопште не примети при редукцији или удаљавању, а у хералдици је битно нагласити и бојну спремност орла и то управо хипертрофизацијом), што је и произвело несразмерне проблеме и нестручне коментаре. На верзији из 2004. кљун је мањи.

-          И 1882. и 2010. имају карактеристично овално задебљање у корену горњег дела кљуна, 2004. нема.

-          Очи су сличније на верзијама из 2010. и 1882. него верзија из 2004. са оном из 1882. Такође су у истом односу и удаљености од кљуна и нису спојене са њим као из 2004.

-          Верзије из 2010. и 1882. имају јасно изражено горње перце на главама орла, док верзија 2004. то нема. Дакле, по већини суштинских одлика глава, постоји јаснији континуитет између 1882. и 2010. него са привременом верзијом из 2004. То није зачуђујуће, јер је г. арх. Драгомир Ацовић својим саветима као члан комисије и покушавао управо такав помак ка сређивању прилика управо поштујући нашу хералдичку традицију.

-          На уметнутом штиту крст има црну граничну линију на верзијама из 1882. и 2010, а на оној из 2004. нема, што је проблематично за главну ординарију централног дела грба, што је до сад отварало питања о инфериорном положају крста. Ни то није зачуђујуће, јер је верзија из 2004. била само радна.

 

Оцила су на верзији из 2010. вернија оригиналу, који је овде заправо грб Кнежевине, а не Кралов цртеж, што и сам садашњи Закон описује да је уметнути штит онај Кнежевине Србије.

 

 

Овде имамо потпуно неслагање са Краловим оригиналним решењем из 1882. које се проглашава за алфу и омегу у графичком смислу, чак је и облик штита другачији. Ако су критичари из 2011. у праву, како је могуће да ово решење постоји дугих 20 година у службеној употреби, пошто су Српске новине свакако служебни дневник Краљевине Србије? Могуће је, јер је вербални опис из 1882. у потпуности сачуван и на овом решењу. Ето још једног доказа против хералдички неуке и бесмислене тврдње о супериорности цртежа над описом грба.

 

Додајмо још неколико интереантних података за г. Крала. Мало је позната чињеница, такође, да је г. Крал преправљао сопствени цртеж још једном за потребе династичког грба Карађорђевића. Такође је дизајнирао 1913. и 1914. за краља Вилхелма краљевски грб Краљевине Албаније.

 

Познаваоци тематике ће се сигурно сложити са паралелама у хералдици модерних држава. Тако Немачка има неколико званичних верзија цртежа грбова у службеној употреби: један на пасошу, други на државној застави, трећи у њиховом парламенту итд. Велика Британија такође има неколико цртежа грба у званичној употреби.

 

На крају ове тачке, рекапитулирајмо да су тврдње да се грб непрекидно користио 130 година овим доказано нетачне, као и тврдње да је цртеж из 1882. био једини званични за време Краљевине Србије. Такође је оспорена тврдња да је цртеж из 1882. нераскидиво везан за блазон грба у Закону као једини могући непромењиви оригинал уз прегршт хералдичких, нумизматичких, правних итд. доказа о другим графичким решењима у званичној употреби од првог дана новог грба! Доказано је да се тренутни Закон о грбу никако не може повезати са Краловим цртежом као битнијим од вербалног описа, јер у Закону стоји датум када цртежа није ни било савремени закон тиме потврђује примат блазона.

 

 

Друга тачка:

 

Критичари Изворника из 2010. тврде да ће промењени грб довести до великих трошкова замене разних докумената, притом не схватајући да грб није промењен, него само стилизован, као што је и био на свим показаним примерима. Замена разних обележја код нас није извршена ни са неким обележјима СФРЈ, а камоли да би сада убрзано морала да буде.

            Изворник не прописује никакав временски рок у ком би се знамења која кодификује морала променити. Изворник, у хералдичко-вексилолошком делу,  бави се искључиво Малим и Великим грбом Србије, Државном и Народном заставом, као и стандартама председника Републике и председника Народне скупштине. Он не може прописивати, тако, изглед и употребу следећих ставки:

-          Изворник не може прописивати изглед медаља и одликовања Републике Србије, који могу али не морају у себи садржавати државне симболе. Чак и кад садрже, ако је у питању грб Србије, уметничка слобода се допушта ако графички приказ поштује блазон, тј. званични опис грба Србије. Чак и да је у колизији са Изворником, изглед медаља и одликовања Републике Србије је утаначен пре ступања на снагу Изворника који нема ретроактивну снагу и који кодификује неке будуће могуће промене, до којих не мора доћи због њега, јер, још једном, не прописује никакав рок за замену симбола како би и могао када је то један те исти грб хералдички гледано. Просто речено, не може се исто обавезно заменити истим. Дакле, нема никаквих додатних трошкова на овом пољу.

-          Изворник никако не може утицати на изглед обележја Војске ма колико она личила на грб и заставу Србије, јер је Војска Србије власник и титулар сопствених обележја која могу, али не морају, бити подударна са грбом Србије, као што и нису никад била у Републици Србији. Такође, изворник не прави никакве трошкове ни на овом пољу.

-          Исти је случај са обележјима Полиције.

-          Изворник самим тим не може утицати на изглед обележја било које спортске институције која је већ направила своја обележја пре ступања на снагу Изворника а да она у себи садрже гореспоменуту тематику Изворника.

-          Регистарске таблице возила нису обавезне да имају на себи државни грб Републике Србије по постојећим домаћим и законима ЕУ. То је дизајнерско, а не хералдичко питање на које Изворник не може да утиче. Требало би размислити о европској регулативи по том питању која практично никад не користи грбове на нивоу државе на регистарским таблицама и тако се спасити потенцијалних трошкова стављања било кавог графичког изгледа државног грба Србије на регистарске таблице. Тренутно на таблицама стоји уметнути штит (на црвеном сребрни крст са четири сребрна оцила у кантонима) који није самостално званично обележје садашње Србије, па ни тако не може бити предмет утицаја Изворника, па нема никаквих трошкова ни са овом проблематиком.

 

Изворник може утицати на промену личних карти и пасоша, али само кад већ постојећим истекне рок употребе, никако не пре. За тренутна решења нема никаквог разлога да се пониште, свакако би у питању биле године, као што смо годинама после нестанка СФРЈ користили формуларе, личне карте итд. са старим обележјима, а неки од нас и даље имају личне карте са обележјима СРЈ.

Изворник пре свега утиче на изглед званичних докумената Владе, поглавито у заглављима, на изглед Великог државног печата, као и на државне заставе, које се најбрже хабају због временских услова. Могућа је репрезентативна промена застава у главним институцијама земље, Влади, Скупштини итд, али је и ту у питању само неколико застава. Трошкови су тако минимални. Ни за какве друге промене нема потребе, него ће економска ситуација диктирати темпо осавремењивања наших државних обележја.

 

Да рекапитулирамо, никакви милионски износи у страним валутама нису у оптицају што се тиче утицаја Изворника. Сами трошкови израде Изворника су такође били минимални и Влада се понашала врло штедљиво.

 

Трећа тачка:

 

У последње време се у неким нашим медијима подигла велика повика на естетски квалитет графичких решења из 2010. године. Ту треба коначно рећи да се графичка решења из Изворника држе оригиналног блазона из 1882. али и скоро свих параметара хералдичке стилизације цртежа Ернста Крала из 1882, само са благо осавремењеним стилским изразом! Верзија цртежа Ернста Крала нам је доступна само у техници сенченог цртежа као и гравире комбинованој са хералдичким шрафирањем. Није познат ни изглед ни судбина верзије у бојама коју је Крал требало да сачини на пергаменту. Гравер нама доступне верзије гравире је заправо био А. Коен.

            Интересантно би било споменути и да се критичари Изворника из 2010. овде (само)доводе у незавидан положај инсистирањем на Краловом мандатарном оригиналу: ако би тај цртеж био неоспоран и комплетан ауторитет за све верзије српског грба икад, српски грб би могао да постоји само у техници гравире или сенченом цртежу (у зависности шта би критичари признали да је оригинал, види слику 1 и 2), нити у једној другој. Тако бисмо парадоксално дошли у позицију да немамо државни грб у боји, наравно, по њиховој логици.

 

 

Да бисмо тако исправно упоредили упоредиво, морамо контрастирати верзију Великог грба у техници хералдичке шрафуре из 2010. и Коенову гравиру Краловог цртежа из 1882, а не верзију у боји са гравиром.

            Одмах иза дајемо упоређење колорне верзије цртежа из 2010. и 2004.

Као што се види, ни ова званична верзија није идентична Краловом оригиналу а са решењем из 2010. дели и поједностављену стилизацију крила,  сличнија оцила а скоро идентично решење репа, итд. Како је могуће да се на највишем правном акту земље само шест година по доношењу грба нађе било која друга верзија од Кралове оригиналне? Тако што хералдика јасно каже да блазона може бити само један, а емблазона више. Критичари из 2011. би вероватно покушали да оборе и овај Устав по њиховој логици!

           

            Српске новине као службени гласник Србије из тог доба су у свом заглављу од 1895. па све до 1914. користиле сасвим другачије графичко решење од Краловог оригинала. Ево тог графичког решења:

Дакле, критичари Изворника из 2010. тврде да је Кралова оригинална верзија једина и графички и хералдички и легално меродавна овде видимо да то није била ни један једини дан у њиховом стриктном и погрешном поимању хералдике јер нису хералдичари! Опет, то само значи да је могуће постојање више тачних верзија цртежа грба. Такође, критичари величине круне на решењу из 2010. треба да погледају овај цртеж који исто тако можемо гледати као оригинал јер је објављен у тадашњем службеном гласнику, ако бисмо ишли по њиховој логици!

 

Опис грба Србије се у Уставу први пут појављује 1888. Ево грба са насловне странице тог Устава:

Даље се у критикама даје мишљење да је цртеж Ернста Крала био саставни део Закона о грбу Краљевине Србије из 1882. и да се као такав једини може примењивати и на грб Републике Србије који се одређује као грб из 1882.  Прво, критичари не схватају да је вербална дефиниција грба (опис, блазон) меродавна, погрешно се позивајући на цртеж као једини оригинал тако наводећи на хералдички потпуно погрешну помисао да је цртеж онај који одређује опис, а не обрнуто! Хералдика није дизајн и грб се не може заштити као лого, већ пре свега вербалним описом.  Друго, неки који су и свесни те чињенице покушавају из себи знаних разлога да нераскидиво повежу цртеж Ернста Крала са Законом и да тиме пониште Изворник из 2010. као тобож одступање од те верзије, што такође није тачно, о чему ће касније бити речи.

Цртеж Ернста Крала није био саставни део Закона о грбу Краљевине Србије од почетка, само опис грба (блазон) то јесте! Наиме, Закон је издат 20. јуна 1882. а нацрт грба, како се наводи у закону, утврђен је тек 7. октобра 1882. а тврди се да је објављен у Српским новинама 14. октобра. У садашњем закону је нарочито занимљив члан 10. који гласи: Грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године и користи се као Велики грб и као Мали грб. Кралов цртеж је од 7. октобра, тј. 14. октобра. Садашњи закон тако јасно показује да је вербални опис грба главни ауторитет (по датуму који стоји у Закону), а не како критичари неуко тврде цртеж. Питамо се чему овакво погрешно тумачење и слова и духа закона од нестручних критичара?

У науци се истиче да је Кралов рад објављен у Српским новинама у броју 228. од 14. октобра 1882, још је г. Александар Соловјев писао о томе да је у питању број 229 а г. Александар Палавестра исправио грешку и навео тачан број Српских новина у његовим коментарима на рад г. Соловјева. Српске новине су тадашњи службени гласник Србије. У том редовном броју нема ни помена од Кралове верзије коју видите на почетку овог рада, претпоставља се да је објављена у специјалном додатку, баш као и Изворник 2010. у Службеном гласнику РС. Треба рећи да Кралов рад у Српским новинама једноставно није преживео до данашњих дана, колико је стручној јавности познато, после више деценија истраживања. Било би врло упутно видети тај специјални додатак.

 Са друге стране, у том истом броју, дакле истог дана,  појављује се оглас Прве српске фабрике каутшукних штамбиља који показује три величине печата који су посве другачији од Краловог цртежа кога видите на почетку овог рада (величина круне на Малом грбу, али и на Великом, значајно другачији реп, оцила, крила, облик павиљона и положај штита у њему итд.). Поставља се питање ко је творац те верзије у три величине на печатима? Да ли је и то Крал који је онда свесно променио графички изглед елемената грба у односу на оригиналну верзију да би се прилагодио другачијој техници рада? Наравно, и ова верзија је сасвим у складу са описом грба, што је још један доказ о супериорности блазона у хералдичком и правном смислу а да званичних цртежа може бити много више. Такође се поставља питање како је могуће да истог дана и на истом службеном месту где је Кралов рад објављен као изворник (како га критичари из 2011. погрешно крсте) буде објављена и ова верзија са печатима? Како њено равноправно постојање објашњавају критичари заробљени у својој грешци да је емблазон битнији од блазона? Никако, то је одговор, јер знају да греше.

Када је у питању државни грб, сви горњи примери су емблазони једног јединственог блазона дакле може постојати један вербални опис грба а више његових графичких варијанти, чега су власти у Краљевини Србији биле свесне. Поставља се питање где је на овим примерима цртеж који је сасвим исти по изгледу са Краловим? Где се заправо званично употребљавао Кралов цртеж у Србији?

 

Овим доказом смо оборили тезу о постојању само Краловог оригиналног цртежа (емблазона) у званичној хералдичкој употреби Краљевине Србије а утврдили непромењивост описа грба (блазона) на контрастрираном примеру више цртежа истог описа, свих у званичној употреби у Краљевини Србији. Дакле, верзије изгледа грба Србије из каталога клишеа Државне словоливнице и Кралова верзија из 1882. су један те исти грб, другачије стилизован. Вреди се питати да ли би критичари еталона из 2010. били исто тако ревносни у покушају да оспоре значајно другачију графичку верзију грба Србије из клишеа Државне словоливнице као другачији грб?

 

На кованом новцу Краљевине Србије се налази врло слично решење оном из каталога клишеа Државне словоливнице, а не Краловог оригинала из 1882. Према томе, и наша нумизматичка историја исправно показује да се ни Краљевина Србија није држала употребе само Краловог решења на кованицама, опет свесна чињенице да је опис грба један, а да његовог изгледа може бити више.

Разлика у стилизацији штита између Кралове верзије и ове је приметна. Како је могуће да се већ у Краљевини Србији користио други цртеж грба него Кралов оригинал? Тако што су се институције Србије у то време придржавале исправног хералдичког става да докле год је вербална дефиниција грба потпуно поштована у графичком решењу, грб је исти и у хералдичком и у правном смислу.

Државна словоливница је објавила, заправо, неколико варијанти графичког изгледа државног и династичког грба (тада владајућег Краљевског Дома Обреновића) и они су се користили у званичној употреби, а не Кралов оригинал.

Ево државног грба из каталога клишеа Државне словоливнице, дакле званичног изгледа грба у свакодневној употреби у тадашњој Србији.

Оспоравања дела Изворника Великог и Малог грба, изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије у фебруару и марту 2011. могу се свести на неслагање са графичким изгледом грба и правним конструкцијама понуканим тим естетским противљењем. Груписаћемо те нападе и анализирати њихову неоправданост по три тачке:

 

1)                       Графичко решење грба Србије емблазон у хералдици - Ернста Крала (Ernst August Krahl), по опису Стојана Новаковића блазон у хералдици - из 1882. користило се у непрекидној употреби 130 година у Србији, а за изворник (или еталон) из 2010. се тврди да прекида тај континуитет. Незадовољници еталоном из 2010. такође тврде да је цртеж Ернста Крала био саставни део Закона о грбу Краљевине Србије из 1882. и да је самим тим непроменљив, што је такође вишеструко погрешно. Они се такође залажу за повратак графичког решења у оквиру Препоруке о коришћењу грба, заставе и химне Републике Србије из 2004, погрешно поистовећујући цртеж из 1882. и 2004.

2)                       Нетачне тврдње да је дотерани цртеж грба за потребе Изворника самим тим и промењени грб, производе гласна размишљања о астрономским трошковима промене личних докумената, регистарских таблица, застава, обележја и табли на државним зградама, ордења и одликовања, спортских и ватрогасних обележја, војних и полицијских униформи и обележја. Даље ће бити показано како та размишљања нису утемељена.

3)                       Субјективно незадовољство дела нестручне јавности дотераним изгледом грба из 2010. у критикама се проглашава да је већинско а коментари оспоравају естетски квалитет графичког решења.

 

Анализа по тачкама:

 

Прва тачка:

 

            Тврдња да се један те исти цртеж, онај Ернста Крала, непрекидно званично користио 130 година јесте посве погрешна. Прво се мора рећи да је то нетачно јер Србија као самостални ентитет није постојала све време током последњих 130 година, па самим тим ни њен грб. Грб Краљевине Србије је постојао као државно обележје од 1882. до 9/22. 12. 1918, што је за ову анализу битно јер се грб Републике Србије законски позива на хералдички континуитет те државе.

            Ако би се онда те тврдње исправиле у исказ да је цртеж из 1882. године био једини у званичној употреби у Краљевини Србији, опет бисмо морали да устврдимо да ни то није тачно.

 

Погледајмо прво оригинал, затим његову гравиру која се често погрешно узима за оригинал, па онда све званичне верзије изгледа грба Србије из Државне словоливнице.

 

назад на почетну страницу еталона
Повратак на почетну страницу сајта

Слика 1: Оригинални цртеж Кралов је сенчени цртеж или лавирани туш из 1882. Испод су потписи тадашњих званичника. Он је  случајно сачуван у дворском маршалату, тако пише Пера Ј. Поповић у години 1922.

 

Слика 2: Гравира по оригиналном Краловом цртежу из 1882. Гравира је урађена касније и њу је заправо радио А. Коен.

 

Слика 3: државни грб Краљевине Србије из каталога клишеа Државне словоливнице

 

Слика 6: државни и династички грб у различитим величинама и облицима из каталога клишеа Државне словоливнице.

 

Слика 5: државни и династички грб у различитим величинама и облицима из каталога клишеа Државне словоливнице.

 

Слика 4: државни и династички грб у различитим величинама и облицима из каталога клишеа Државне словоливнице.

 

Слика 7: аверс и реверс кованице у вредности од 5 динара из Краљевине Србије.

 

Слика бр. 8: Орден двоглавог белог орла основан је Законом 1883, дакле само годину дана од Краловог решења. Он се само идејно базира на грбу, нема кринова а обе главе су крунисане. Стилизација орла је другачија.

 

У бонистици се такође доста држало до изгледа одређеним из каталога клишеа Државне словоливнице, тако да и ту пада тврдња о непромењивости Краловог цртежа.

 

Критичари даље изјављују да решење из 2010. поништава славу наше војске и њених обележја из прошлости. На следећим сликама видимо да на инсигнијама војске нема ни спомена од Кралове стилизације, тако да је и та критика овим анулирана.

Слика 9: доказ да је папирни новац из Краљевине Србије пратио другачију стилизацију од Кралове из 1882.

 

Слика 10: реплика пуковске заставе Краљевине Србије.

 

Слика 11: 32. класа 1900-1901. Краљевске српске војне академије. Обратите пажњу на кљун и стилизацију крила и репа, као и на горње перце на главама орла. Такође приметите како се стилизација орла осавремењује.

 

Слика 12: оглас из Српских новина 14. октобра 1882. Текст гласи:

Н.Н.

Свима судовима, начелствима окр. вој командама општинама, ђумруцима поштанским и телеграфским штацијама и свима онима који употребљавају у пословном раду грб српски.

Потписана фабрика израђује у дупло вулканизираном каутшуку сваке врсте штамбиље са новим српским грбом у горњим величинама са захтеватим текстом у округу.

Поруџбине молимо да се што пре пошаљу, јер израда и отправљање вршиће се по реду доласка поруке.

            ПРВА СРПСКА ФАБРИКА КАУТШУКНИХ ШТАМБИЉА

 

Слика 13: Велики грб са насловне странице Устава из 1888.

 

Слика 14: са насловне странице Српских новина 1895.

Слика 16: колорне верзије цртежа из 2010. и 2004.

Слика 15: поређење верзија једног грба из 2010. и 1882.