Грб породице Пајкић из Голупца

 

Породица Пајкић је од давнина везана за Голубац и тај крај Србије. Стрпљивим истраживањем најмлађег Пајкића, г. Немање Пајкића, утврдили смо са сигурношћу чак осам нараштаја, овде датих по старости:

 

Стока Кнежевић (око 1770)     


Паика Стокић-Кнежевић


Јован Пајкић-Кнежевић

тежак са доста земље

Огњан Пајкић

ковач и ловац

Иван Пајкић

опанчар и носилац добровољачке споменице као и његов рођени брат Милан; обојица као четници-добровољци ратовали у ратовима од 1912-1918


Живорад Пајкић

Живорад био је судија за прекршаје и резервни официр, ожењен за Словенку Наду Грегл


Зоран Пајкић

Прва генерација армигера, тј. грбоносаца у породици. Носилац је ордена Светог Саве III степена, у једном мандату је био председник општине Голубац. Ожењен Александром, née Лазић, обоје фармацеути.


Немања Пајкић, син, друга генерација грбоносаца.

Студент права, ловац, члан  "Удружења ратних добровољаца 1912-1918. године, њихових потомака и поштовалаца".

Катарина, ћерка, друга генерација грбоносаца.

Свих осам познатих генерација породице су из Голупца на Дунаву, једна од најстаријих и првих породица у том крају.


Грб сам им завршио о светом Мрати, породичној слави, 24. новембра 2009. године.

 

Симболика малог грба:

Плава боја за Дунав, златна за породицу. При осмишљавању грба заједнички смо трагали за једном централном животињом да представи Пајкиће и вук се наметнуо као решење. Слава породице Пајкић је св. Мрата, што је једна од тзв. вучијих слава; апотропејска функција вука код Срба је добро позната. Иако вук има хтонска својства и уопште узев непријатељ је људи, вероватно је био тотемска животиња код претхришћанских Срба и Словена. Та веза је наставила свој заумни живот посебно јасно код Срба преко иовако танке хришћанске обланде у виду архетипског схватања вука као заштитника и повезивањем са неким свецима (св. Сава као вучји пастир, св. Никола као домаћин вукова). Неки повезују вука са култом предака или ратничким култом.

Вук се такође може тумачити као симбол јутарњег сунца (Аполон Ликијски), што је посредна речитост грба због главног титулара Зорана. Беклер (1688) наводи да вук има значење будности и опреза и да се због тога његово име и обличје често појављују на грбовима.  Сам изглед вука на грбу, његово графичко решење, треба да алудира на прастарост подручја са којег су Пајкићи, близину Лепенског Вира и каснијих келтских археолошких налазишта за које се мало зна (и детињство проведено под њиховим утицајем), затим треба да даје утисак заштитника добродушног израза као и да недвосмислено и  непретенциозно указује на старину породице али на новину самог грба.

Преци Пајкића су се презивали Кнежевићи. Палисадни коронет (или круна палисадо) служи као скроман, ненаметљив симбол да покаже на ту чињеницу и предање да је даљи предак био кнез, посебно што из ње израста вук (у хералдици би се назвао полу-вуком) који представља садашње Пајкиће. Вук држи у десној шапи оружје моргенштерн (јутарњу звезду, по некима варијанта топуза) што је речити део грба на име Зоран. Просто оружје у десници показује на учествовање Пајкића у свим ратовима у које смо били угурани и на светлост победе (види горе кратки родослов). У левици држи вагу: Немања Пајкић је будући правник, Зоран и Александра фармацеути, Живорад судија; десница за оца, левица за сина; укупна композиција показује вука бранитеља и судитеља

Бордура је облика голубијег реза (по енглеском термину dovetailed) исто познатог и као ластин реп (taillé en forme de queue d'hirondelle). Симболика је опет вишеслојна: може се гледати као још један речити део грба на име Голубац; може се гледати као симбол Ђердапске клисуре; ластин реп може се гледати и као симболично представљање тлоцрта кућа из Лепенског Вира. Поделом по стопи се такође добија да златни део бордуре подсећа на слово П, наравно за Пајкиће.

И на крају овог дела, реп сам нацртао да помало подсећа на голубицу.

Симболика челенке:

Вук Пајкића држи у десници кључеве града јер је Зоран Пајкић био председник општине Голубац а у левици ловачки рог окован и увезан све златно јер је његов син пасионирани ловац и љубитељ музике, као његов чукундеда Огњан. 

Гесло је на црквенословенском, у преводу "Једном сећи".

 

дршка моргенштерна (јутарње звезде), детаљ